TBM Business Talks

Crna Gora ima znanje, potencijal i resurse za snažniji ekonomski razvoj, ali su za naredni iskorak neophodni predvidiv sistem, efikasna administracija, jače partnerstvo javnog i privatnog sektora i odlučna digitalna transformacija društva, poručeno je sa poslovnog događaja „TBM Business Talks“, koji je organizovala inicijativa Top Business Montenegro (TMB). Kroz tri panela – o stabilnosti poslovanja, ulozi Podgorice kao poslovnog centra i digitalnoj transformaciji javne uprave – predstavnici privrede, institucija, finansijskog sektora i IT zajednice razgovarali su o tome kako odgovoriti na najvažnije izazove savremenog poslovanja.  

Srateško upravljanje

Učesnici panela „Stabilno poslovanje u nestabilnom okruženju“ ocijenili su da ključ za održivo poslovanje u Crnoj Gori, u uslovima sve izraženije globalne nestabilnosti i unutrašnjih izazova, leži u predvidivosti institucija, dosljednoj primjeni propisa i jačanju saradnje između države i privrede. Panelom je moderirao glavni analitičar inicijative TBM i osnivač BI Consultinga Ratko Nikolić, a učestvovali su Nina Drakić, predsjednica Privredne komore Crne Gore, Marko Čelebić,  član Upravnog odbora NLB banke i rukovodilac Sektora za korporativno upravljanje malih i srednjih preduzeća, i Mladen Grgić, saradnik na Fakultetu političkih nauka i bivši direktor Agencije za inovacije.

Ratko Nikolić, glavni analitičar inicijative TBM i osnivač BI Consultinga, ocijenio je da poslovnoj zajednici nije potrebna nepromjenljivost sistema, već mogućnost da pravovremeno prepozna i planira promjene koje dolaze. „To su uslovi koji bi trebalo da omoguće da poslovna zajednica lakše planira i upravlja svojim poslovanjem, i da lakše prebrodi nestabilnosti“, kazao je on.

Nikolić smatra da strateško upravljanje privredom podrazumijeva jasnu viziju razvoja i usmjeravanje poslovnih aktivnosti ka sektorima koji su od većeg značaja za ekonomsku stabilnost države.

„Strateško upravljanje u znatnoj mjeri stabilizuje poslovanje i dovodi do veće prihvatljivosti velikog broja elemenata koji čine poslovni ambijent. U tim uslovima lakše je planirati i predviđati. Ključno pitanje jeste – da li se našom privredom upravlja strateški ili se prilagođavamo u hodu,“, rekao je on.

Govoreći o ulozi države, Nikolić je istakao da postoji opasnost da se očekivanja privrede pogrešno usmjere ka modelima koji podsjećaju na direktivnu ekonomiju, umjesto ka stvaranju zdravog tržišnog ambijenta. On je konstatovao da se stabilnost ne može graditi jednostranim potezima – nužan je partnerski odnos privrede i institucija.

Predsjednica Privredne komore Nina Drakić smatra da nestabilnost poslovnog ambijenta u Crnoj Gori proizilazi iz kombinacije globalnih i domaćih faktora, ali da dodatni problem predstavlja unutrašnja nepredvidivost sistema.

„Poslovni ambijent nije predvidiv, živimo u vremenu kada smo na ubrzanom putu ka Evropskoj uniji i dinamika usklađivanja sa politikom EU zahtijeva usklađivanje propisa i regulative“, kazala je Drakić. Ona je podsjetila da se godinama ponavljaju isti izazovi, poput sive ekonomije, nedostatka radne snage, neefikasne javne administracije, što ukazuje na dublje strukturne probleme. Poručila je da privredi nije potrebna apsolutna stabilnost – potrebna su joj jasna i dosljedna pravila igre i jake institucije koje će omogućiti da se ona jednako sprovode na sve.

Sličan stav dijeli i Marko Čelebić iz NLB banke, koji stabilan finansijski sektor vidi kao važan, ali ne i dovoljan uslov za ukupnu ekonomsku stabilnost. On smatra da je Crna Gora, uprkos izazovima, na dobrom putu i da je ambijent za biznis povoljan.

„Crna Gora biće sljedeća članica EU, što će otvoriti šanse za biznis – zakonodavstvo je sve više usaglašeno sa pravnom tekovinom EU, tako da je biznis ambijent danas pozitivan. Crnogorska preduzeća sve su konkurentnija i održivija, standardi su na sve višem nivou, više se priča o održivosti“, naveo je Čelebić. Ukazao je na značaj saradnje banaka, investicionih fondova i preduzetnika kako bi se napravio ambijent koji će omogućiti klijentima da koriste više fondova.

Mladen Grgić sa Fakulteta političkih nauka rekao je da živimo u svijetu punom neizvjesnosti i da je globalna nestabilnost nova realnost. „To nije floskula nego standard. Imali smo krizu za krizom i one će se nastaviti. Dešavaju se procesi suprotni onima u prethodnih 30 godina. Aktuelna je fragmentacija međunarodne ekonomije, sa lancima snabdijevanja koji se fokusiraju regionalno“, kazao je Grgić.

On smatra da ne možemo očekivati povoljniji međunarodni ambijent, ali i da u takvom okruženju država mora imati stabilizirajuću ulogu. „U sistemu koji je nestabilan država bi trebalo da bude stabilna. Ne možemo se zaštititi od rizika, ali definitivno država ne bi trebalo da stvara rizike svojim preduzećima“, ocijenio je Grgić.

Centar preduzetništva

Glavni grad može postati snažan centar preduzetništva kada institucije budu djelovale kao jedinstven sistem – brže, povezanije i transparentnije, uz konkretnu finansijsku i mentorsku podršku preduzetnicima, poručeno je sa panela „Podgorica kao poslovni centar: kako grad može ubrzati razvoj biznisa“, čija je moderatorka bila direktorica Naučno-tehnološkog parka Valentina Radulović.

Učesnici panela – zamjenica gradonačelnika Podgorice Nađa Ljiljanić, direktor Odjeljenja poslovanja sa SME klijentima u Sektoru poslovanja sa pravnim licima NLB banke Ivan Bauk, sekretarka Sekretarijata za razvoj preduzetništva u Glavnom gradu Danijela Radeč i osnivač startupa Paidt Nebojša Janović – saglasni su da postoji potencijal za razvoj biznisa u Podgorici, ali da bez bolje koordinacije, kvalitetnije pripreme biznis ideja i dostupnijih resursa, posebno u ranim fazama razvoja, taj potencijal ostaje nedovoljno iskorišćen.

Valentina Radulović, direktorica Naučno-tehnološkog parka, ocijenila je da je Crna Gora na loklanom i nacionalnom nivou načinila značajan iskorak. „Kada govorimo o preduzetništvu i biznis prilikama, ne možemo ih odvojiti od inovacija, inovativnosti i kreativnosti. Na nacionalnom nivou, kroz ‘Pametnu specijalizaciju’, prepoznali smo da su inovacije način da osnažimo ekonomiju“, rekla je ona.

Pojasnila je da NTP djeluje na nacionalnom i lokalnom nivou. „Stalno smo na toj sponi – između malih inovatora, onih koji su tek začeli svoje ideje, između malo razvijenih kompanija kojima treba ozbiljnija podrška, a isto tako i između institucija koje treba da budu otvorene i da ih podrže. U tako diversifikovanom području nije jednostavno pokriti sve oblasti kojima se bave naši biznisi, a onda i pokriti i različite faze u kojima se nalaze“, navela je ona.

Nađa Ljiljanić, zamjenica gradonačelnika Podgorice, poručila je da Glavni grad razvija višeslojni model podrške biznisu, ali da kao ključni izazovi ostaju bolja koordinacija institucija i efikasniji sistem za preduzetnike. Kako je istakla, podrška se realizuje kroz direktne programe usmjerene na konkretne ciljne grupe. „Glavni grad ima najveći broj registrovanih privrednih društava, ali registri nijesu usaglašeni. Registrovanog preduzetnika treba podržati i objasniti mu kako može dobiti pomoć. To do sada nije bila praksa – konkursi su objavljivani tek kada određeni ljudi već dobiju sredstva. Moramo biti maksimalno transparentni“, navela je ona.

Ljiljanić je navela da bi trebalo uspostaviti sistem „one stop shop“, unutar koga bi investitori mogli da završe svu papirologiju na jednom mjestu. Prioritet je centralizacija procedura, što bi znatno olakšalo poslovanje, poručila je ona.

Ivan Bauk iz NLB banke kazao je da finansijska podrška biznisima postoji, ali da ostaje izazov – kako kvalitetne ideje pretvoriti u projekte koje banke mogu da podrže. Takve situacije, kako je pojasnio, vode ka tome da dobre ideje gube na atraktivnosti kod banaka. On ističe da postoji prostor za snažnije povezivanje bankarskog sektora sa institucijama i inovacionim ekosistemom, posebno u kontekstu evropskih integracija.

Danijela Radeč, sekretarka podgoričkog Sekretarijata za razvoj preduzetništva, rekla je da Glavni grad nastavlja da širi programe podrške preduzetništvu, ali da kao ključni izazovi ostaju nedovoljna institucionalna povezanost i potreba za jačom mentorskom podrškom. Ona je podsjetila da je aktivno više javnih poziva – od podrške ženskom preduzetništvu i zanatima, do ruralnog turizma i zelene ekonomije, uz najavu novih programa za inovacije.

Iskustvo startapa Paidt potvrđuje da institucionalna i inovaciona podrška u ranim fazama razvoja može biti ključna za postavljanje biznisa na stabilne osnove, ali da najveći izazovi nastaju u fazi daljeg rasta i izlaska na globalno tržište. „Nakon početnih faza razvoja nedostaje odskočna daska za investicije koje bi nas pogurale ka globalnom tržištu“, kazao je Nebojša Janović, suosnivač kompanije Paidt, koja se bavi visokosofisticiranim investiranjem na berzama.

Digitalna transformacija

Crna Gora ima snažnu tehnološku i infrastrukturnu osnovu za digitalnu transformaciju, ali pravi napredak koče nedovoljna interoperabilnost institucija, otpor unutar sistema i nizak nivo korišćenja digitalnih servisa među građanima i privredom – ocijenjeno je na panelu “Može li privreda digitalno naprijed bez digitalne uprave? Ko zaista pokreće promjene?”.

Učesnici panela – Sava Laketić, direktor Poreske uprave, Dušan Polović, generalni direktor Direktorata za infrastrukturu, informacionu bezbjednost, digitalizaciju i e-servise u Ministarstvu javne uprave, Vladan Tabaš, direktor kompanije Čikom, i Zoran Milovanović, izvršni direktor kompanije MTEL, saglasni su da problem više nije u tehnologiji, već u sporoj administraciji, insistiranju na papirnoj dokumentaciji, nedovoljnoj razmjeni podataka između državnih organa i slaboj digitalnoj pismenosti društva.

Moderator panela Zarija Milić, član Upravnog odbora NLB banke, saopštio je da je prema posljednjim analizama Crna Gora pretposljednja na prostoru Zapadnog Balkana po indeksu informacionog društva. „Trenutno imamo digitalizovano oko 45% servisa, a ostalo je još puno posla. Vrijeme je kratko i plašim se da ćemo, ako odmah ne krenemo snažnije, dovesti domaću privredu, prvenstveno IT kompanije, u nezgodnu situaciju jer neće imati resurse da u tako kratkom roku isprate sve projekte“, upozorio je Milić.

Sava Laketić, direktor Poreske uprave, govorio je o novom portalu IRMS, koji je zamišljen kao potpuno digitalizovan model praćenja životnog ciklusa firme – od registracije do prinudne naplate. Pojasnio je da u 95% poslovnih procesa više nije potreban dolazak u Poresku upravu, ali da veliki problem jeste otpor zaposlenih prema automatizaciji. On je naglasio da sistem ne može dati puni efekat bez potpune saradnje sa drugim institucijama. „Imamo situacije da institucije vraćaju poreske obveznike tražeći pečat za dokument koji je već elektronski potpisan. Ideja je da se od 85 do 90% uvjerenja koja su izdavana prošle godine u potpunosti ukinu i da se ti podaci prenose između institucija“, rekao je on.

Dušan Polović, generalni direktor Direktorata za infrastrukturu, informacionu bezbjednost, digitalizaciju i e-servise u Ministarstvu javne uprave, ukazao je na kulturuloški segment interoperabilnosti, odnosno opštu potrebu kontrole svojih podataka i baza. „To jeste dobro sa aspekta bezbjednosti, ali nije dobro ako te podatke, u skladu sa Zakonom o elektronskoj upravi i upravnom postupku, ne razmjenjujemo između registara – štedeći vrijeme građanima i privredi“, rekao je Polović.

Ministarstvo je, navodi on, razvilo plan digitalizacije na centralnom i lokalnom nivou, koji uključuje 171 sistem. „Prošle godine stoprocentno smo razvili 57 servisa. Tokom 2026. godine planiramo da razvijemo 61 servis, a ostatak naredne godine. Problem nije tehnologija, već to što se servisi koriste svega 8%“, naveo je Polović. On je poručio da je digitalna transformacija nepovratan proces. „Što prije to shvatimo, svima će biti bolje. Tu nema odustajanja“, poručio je Polović.

Vladan Tabaš, direktor kompanije Čikom, ocijenio je da crnogorska IT scena ima kapacitet da bude snažan partner državi, ali da su potrebni bolja saradnja i jasniji sistemski uslovi. On je posebno naglasio značaj metaregistra i interoperabilnosti. Kao jedan od najvećih problema vidi nedovoljno informatičko obrazovanje građana, ali i zaposlenih u obrazovnom sistemu. „Na tome treba najviše da radimo. Digitalnu transformaciju jedino ćemo pospješiti kroz evolutivnu promjenu svijesti u kojoj građani koristeći digitalne tehnologije i servise završavaju svoje obaveze i ispunjavaju svoje potrebe. Na tom polju idemo presporo“, poručio je Tabaš.

Zoran Milovanović, izvršni direktor kompanije MTEL, naglasio je da je telekomunikacioni sektor već obezbijedio čvrstu osnovu za digitalnu transformaciju. „MTEL od osnivanja investira znatna sredstva u infrastrukturu. Čak više od 90% stanovništva pokriveno je mogućnošću da dobije optiku. Crna Gora je po optičkoj infrastrukturi među najrazvijenijim evropskim zemljama. Obezbijedili smo temelj za sve ostalo“, rekao je Milovanović, ističući da je sljedeći korak povezivanje telekom industrije, IT sektora, privrede i države.